Higija

Šta su antioksidanti?

Antioksidanti su supstance koje mogu da zaštite ćelije od oštećenja koja nastaju pod dejstvom slobodnih radikala. Slobodni radikali su molekuli visoke reaktivnosti koji nastaju svakodnevno u organizmu kao proizvodi razlaganja kiseonika u procesu oksidacije hrane u ćelijama, odnosno stvaranja energije neophodne za život. Antioksidanti reaguju sa njima, stabilizuju ih i na taj način štite ćelije od oštećenja koja bi mogla nastati pod dejstvom slobodnih radikala.

U grupu antioksidanata spadaju beta karoten, lutein, likopen, selen, vitamini A, C, E, koenzim Q10 i druge supstance.

Na osnovu rezultata mnogih laboratorijskih istraživanja, smatra se da antioksidanti mogu usporiti ili čak sprečiti nastanak kancera. Međutim, nedavna klinička istraživanja daju oprečne rezultate. Iz tog razloga je potrebno nastaviti sa istraživanjem uticaja ovih supstanci na razvoj različitih vrsta kancera.

Koja je hrana bogata antioksidantima?

Antioksidanata ima u izobilju u voću i povrću, koštunjavom voću, žitaricama i mesu, kao sto je riba i živina.

Beta karoten se nalazi u hrani koja ima narandžastu boju, kao sto je šargarepa, bundeva, kajsija, mango. Zeleno lisnato povrće kao sto je raštan, spanać, kelj, takođe sadrže ovaj antioksidant.

Lutein, koji se najčešće povezuje sa dobro očuvanim vidom, jer kao pigment žute mrlje u oku igra važnu ulogu u procesu viđenja. Dobar je i antioksidant, sadrži ga zeleno lisnato povrće -spanać, kelj, raštan.

Likopen, moćan antioksidant, sadržan je u paradajzu, lubenici, papaji, crvenom grejpfrutu, crvenim narandžama. Za njega je karakteristično da voću i povrću daje crvenu boju. Likopen, za razliku od vitamina C, svoju antioksidativnu moć zadržava termičkom obradom namirnica koje ga sadrže.

Selen je mineral koji ulazi u sastav antioksidativnih enzima. Ima ga u pšenici, pirinču i mesu.

Vitamin A se nalazi najviše u jetri, mleku, žumancetu jajeta, šargarepi.

Vitamin C ili askorbinska kiselina, nalazi se skoro u svakom voću i povrću, ali takođe i u žitaricama, živinskom, goveđem mesu i ribi.

Vitamin E, poznat i kao alfa-tokoferol, nalazi se u koštunjavom voću kao što su bademi, orasi, lešnici, ali i u pšeničnim klicama, suncokretovom ulju. Njime obiluju i brokoli, mango, soja.

Koenzim Q10, prirodni izvori su skuša, losos, sardina, goveđe srce i jetra.

Koenzim Q10 je produkt ljudskog organizma i on je neophodan za normalno funkcionisanje ćelija. Kako je prisutan u svakoj telesnoj ćeliji, u stručnoj literaturi nosi naziv ubikvinon, što znači svuda prisutan.U telu ima važnu funkciju u završnoj fazi energetskog metabolizma ćelije jer učestvuje u dobijanju osnovne jedinice ćelijske energije – molekula ATP.

Molekul ATP (wikipedia.org)

Koenzim Q10 je esencijalna, vitaminu slična supstanca, topiva u mastima. U njegovoj građi učestvuju ugljenik(82.08%), vodonik (10.51%), kiseonik(7.41%). Nastaje u svim tkivima sisara iz aminokiselina tirozina i fenilalanina i acetil-CoA.

Srce, jetra, bubreg i gušterača su ogani koji ga sadrže u najvećoj koncentraciji. On omogućuje nastanak energije u ćelijama tih organa, pa njihova normalna funkcija nije moguća bez dovoljne količine ovog koenzima.

U svom redukovanom obliku CoQ10 je izrazito snažan antiokisdans. CoQ10 stabilizuje ćelijske membrane, te na taj način štiti ćelije od fizioloških metaboličkih oštećenja.

Nivo koenzima Q10 se smanjuje sa godinama, a takođe se smanjuje i kod nekih hroničnih obolenja kao što su srčane bolesti, kancer, dijabetes, HIV/AIDS. Neki lekovi, takođe, mogu smanjiti nivo koenzima Q10 u organizmu (beta blokatori, triciklični antidepresivi, fenotiazini i drugi).

Nivo CoQ10 u organizmu može se povećati uzimanjem suplementa CoQ10.

Uzimanje suplementa koenzima Q10 se preporučuje kod sledećih stanja i bolesti:

1. Mitohondrijalne bolesti i drugi metabolički poremećaji kod kojih organizam nije u mogućnosti da sam stvara ovaj koenzim.
2. Srčana insuficijencija – što se tiče ove bolesti podeljena su mišljenja o pozitivnom uticaju ovog suplementa.
3. Srčani zastoj
4. Zaštita srca tokom operacije – neka istraživanja nalažu da bi se funkcija srca mogla poboljšati nakon nekih operacija na srcu, kao što su koronarni by-pass ili zamena valvule, ukoliko se CoQ10 daje pacijentima pre ili u toku operacije.
5. Visok krvni pritisak
6. Kancer – smatra se da uzimanje ovog koenzima nakon uspešne hirurške intervencije malignom melanoma I i II stepena smanjuje rizik od ponovnog vraćanja bolesti. Preporučuje se uzimanje ovog suplementa i kod ostalih vrsta kancera, kako zbog povoljnog uticaja na tok bolesti, tako i na ublažavanje neželjenih efekata agresivne terapije ovih bolesti.
7. Migrenozne glavobolje – postoje jasni klinički dokazi da CoQ10 pomaže kako u prevenciji, tako i u tretmanu migrene.
8. HIV/AIDS – kod ove bolesti postoji nizak nivo CoQ10 u organizmu, ali još uvek nije potvrđeno da li suplement  CoQ10 daje neke pozitivne rezultate na tok bolesti.
9. Neurološka obolenja – Mišićne distrofije, Parkinsonova bolest, ALS. Neke kliničke studije su pokazale da kod pacijenata koji boluju od ovih bolesti uzimanje  CoQ10 može uticati na poboljšanje kvaliteta života.
10. Sindrom hroničnog umora – stanje koje karakteriše stalni osećaj umora koji nije izazvan fizičkim naporom, tako da je prisutan i u mirovanju. Suplementacija CoQ10 omogućuje adekvatnu proizvodnju ATP-a, a time i stvaranje dovoljne količine energije, te se stoga u ovom stanju preporučuje njegovo dodatno uzimanje.

Prirodni izvori koenzima Q10 su skuša, losos, sardina, goveđe srce i jetra.